...Архипелаг Белатукадруз

...Архипелаг Белатукадруз
мистерија култа

УНИВЕРЗАЛНА БИБЛИОТЕКА НОВОГ МЕДИЈА. COMPLETARIUM

На други, трећи поглед. ЦЕО СВЕТ је једна држава. "Сазвежђе З"

недеља, 14. децембар 2014.

50 miliona evra godišnje! |



DA Srbija može da prigrabi milione evra od holivudske
produkcije filmova zvuči neverovatno. Ipak, da smo na vreme doneli
uredbu kojom bi se omogućilo da se već postojeća odredba Zakona o
kinematografiji sprovede u delo, godišnje bi se u našoj zemlji obrnulo
po 50 miliona evra, upravo od snimanja visokobudžetnih, ali i onih
jeftinijih filmova.


Ana Ilić, izvršna direktorka Srpske filmske asocijacije,
objašnjava, za „Novosti“, da državni podsticaji od 20 odsto, Srbiji
mogu godišnje da donesu više desetina miliona evra. A, u početku, Srbija
bi trebalo da uloži oko 1,5 miliona evra godišnje.

-
Ovaj sistem podsticaja podrazumeva da je država apsolutno bezbedna, ne
ulazi u rizik i ništa ne plaća unapred - ističe Ana Ilić. - Tek kada
strani filmski, odnosno TV producenti plate sve poreze, doprinose,
takse, dobavljače... koje su koristili za snimanje u Srbiji, mogu da
podnesu zahtev za povraćaj 20 odsto uloženih sredstava.

Da
je reč o ogromnom novcu, pokazuje i „ispuštena“ dobit od poznatog
holivudskog hita „Umri muški“ 5. deo, koji je trebalo da se snima upravo
u Srbiji. Upravo zbog nedostatka podsticaja, producenti ovog ostvarenja
odlučili su da ga snime u Mađarskoj, koja ima stopu povrata uloženog
novca od čak 30 odsto.

- Za snimanje ovog filma
producenti su u Mađarskoj, za godinu dana, utrošili 92 miliona dolara -
objašnjava Ana Ilić. - Angažovano je 845 ljudi direktno, plus
dobavljači. U ovo je uračunat i novac za filmske radnike, lokacije,
noćenja u hotelima, avio-karte, ali i zanatlije koje su gradile scene,
krojače... Materijal je, na primer, kupovan u Mađarskoj. Ovaj primer
pokazuje koliko je ta država zapravo prihodovala od snimanja samo jednog
filma.

Hristina
Mikić, izvršni direktor Grupe za kreativnu ekonomiju, smatra da bi
uvođenje filmskih podsticaja omogućilo investicioni ciklus direktno u
filmskoj industriji u iznosu od oko 50 miliona evra, a indirektno, u
oblasti filmskog turizma i kreativnih industrija oko 75 miliona evra.

-
Računica da li se isplati ili ne uvesti poreske podsticaje je vrlo
jednostavna: propušteni javni prihodi od ovih podsticaja za državu bi
bili oko 10 miliona evra, dok bi tržište kreativnih industrija
profitiralo za 125 miliona evra dodatnog finansiranja - objašnjava
Hristina Mikić.

Ona dodaje da bi, dugoročno gledano,
snimanje jednog visokobudžetnog filma u Srbiji omogućilo od pet do
sedam godina ekonomskih koristi od eksploatacije filmskih lokacija kroz
filmski turizam...



PRIMER NISKOBUDžETNOG FILMA

RAČUNICA
Srspke filmske asocijacije, na primeru niskobudžetnog filma, pokazuje
da bi se na svaki jedan evro isplaćenih podsticaja u državni budžet
slilo 1,46 evra poreskih prihoda.

- Na svaki jedan
evro podsticaja, to jest povraćaja, privuče se 5,32 evra stranih
filmskih investicija. Odnosno, na svaki evro podsticaja generisalo bi se
ukupno 13 evra zbog efekta multiplikacije - objašnjava izvršna
direktorka Asocijacije dodajući da se usvajanje uredbe kojom se reguliše
ova oblast iščekuje još od decembra 2011. godine.



Srbija bi od stranih filmadžija mogla da zaradi 50 miliona evra godišnje! | Kultura | Novosti.rs

Нема коментара: